Čelarevo izvor majstora i šampiona u golubarstvu
 Pitomi šampion
U Pragu na izložbi postao je evropski majstor i šampion 2004. godine u konkurenciji preko 20 zemalja. Zoran Knežević iz Čelareva kod Novog Sada odgaja lepezane 30 godina i toliko dugo se i takmiči. Kao i svi početnici gajio je više rasa. Među njima su se istakli lepezani, koji su mu i danas naomiljenija rasa. Posle, takoreći početničkog lutanja, ovi golubovi raskošnih repova su mu postali glavni ljubimci. Bela boja je bila prva, a sada se već povećava i broj varijeteta. Za sada su mu favoriti beli lepezani sa kojima osvaja brojna priznanja i nagrade na domaćim i međunarodnim izložbama. Prošle godine je prijavio golubove za Lajpcig, ali zbog problema sa papirologijom nije mogao da ode. Veruje da naši golubari imaju mesta i na evropskim izložbama U svakom slučaju, iz inostranstva dolaze najbolji odgajivači i sa njima se razmenjuju reprezentativni primerci i dragocena iskustva.
Karakteristike
Lepezani su vremenom usavršavani da bi se dobio najlepši, kako kaže Zoran Knežević, najskladniji golub.
– Postoji preko 40 priznatih varijeteta i boja – ističe Knežević. Danas postoje primerci sa najrazličitijim kombinacijama boja. Postoje u osnovnim bojama kao što su bela, žuta, plava, crvena ili raznobojni, kao na primer, beli obojenih repova kao i mnoge druge kombinacije. Želeo bih da istaknem da se oni ne dele na male i velike lepezane. Kod njih se prevashodno traži skladnost. Znači, da ne sme biti prevelik, a ni premali. Rep u odnosu na telo mora biti proporcionalan i to je ono što sudije gledaju pri ocenjivanju. Pored toga, traži se i loptast luk sa izbačenim nogama u napred kojim se dobija karakteristična kretnja i šepurenje. Potrebno je dosta pažnje i truda da bi im rep ostao neoštećen, ali uz savete starijih kolega nije teško.
Lepezani su po prirodi veoma slabi letači, pa se mogu nazivati i golubovi površine. Treba im veći prostor, jer više vole da šetaju.
– S obzirom da su slabi letači poželjno ih je držati u zatvorenom prostoru, jer nisu preterano sposobni da brzo polete i pobegnu – objašnjava Knežević. Oni su jako mirni i mora se voditi računa i kada se ulazi u volijeru, da ih ne bismo nagazili. Jednom paru lepezana je potrebno najmanje metar i po kvadratni životnog prostora.
Odgoj
Za lepezana se ne može reći da je za početnike, pa zato naš sagovornik ističe da je savet iskusnih odgajivača uvek dobrodošao. Kod Zorana Kneževića ne postoje tajne u odgoju. Smatra da je zdrava konkurencija jedini način da se dobija najbolji i najkvalitetniji lepezan. Uvek je raspoložen da savetuje mlade odgajivače, jer se seća svojih muka koje je imao na početku, a to svakako nikome ne želi.
– Zbog svojih specifičnosti, metaforički rečeno, lepezan se odgaja u ruci – ističe Knežević. - Veoma je nežan, a najviše muke zadaje prepoznatljivi rep, lepeza. U doba parenja predstavlja problem pri oplodnji, pa je poželjno ošišati ga. Inače su dobri roditelji i nisu im potrebne dadilje, kao nekim drugim rasama. S druge strane, teško je i sačuvati raskošnost repa za izložbe. Lepeza treba da se neguje, jer se lako krza, pa na izložbama može da bude lošeg izgleda.
Zbog specifičnosti rase, lepezanima je potrebno malo više udovoljavati u ishrani koja mora biti raznovrsna.
– Oni su strukturni golubovi pa im je potrebno više hranljivih materija, jer imaju i više pera – kaže Knežević. – Potrebno im je davati što više uljarica, žitarica, proteina, minerala. A potrebno je obratiti pažnju da im se daje malo sitnije zrnevlje. O higijeni ne bih preterano govorio, jer mislim da svi golubari znaju da je čista volijera lepša i zdravija od prljave. Svako ko voli svoje golubove će voditi računa da im ničega ne fali. Mladi odgajivači uvek mogu da pitaju starije kolege za savete, jer ne može se sve predvideti.
Unapređenje rase
Ovo je veoma skup golub, a i hobi je veoma zahtevan. Trenutno je jako teško plasirati dobre primerke za realnu cenu, jer je ovde kupovna moć veoma slaba. Imamo tržište u zapadnoj Evropi, ali je papirologija, kao što već znate, komplikovana i neumoljiva.
Trenutno je u velikoj ekspanziji američki lepezan koji je u Srbiju došao preko Milana Brkića iz Lalića kod Odžaka. On je uspeo da donese veoma dobre primerke koji su ostavili vrlo kvalitetno potomstvo. Bućnost lepeza u Srbiji je dobra, jer su naši odgajivači već prepoznatljivi, kao i njhovi rezultati na međunarodnoj sceni.
|